Pojam i vrste krađa
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Pravni fakultet

Radi resavanja da li kradja objektivno postoji moraju se postaviti sledeca metodicka pitanja:
kakva je priroda veze izmedju tragova i navodne kradje (kradje tehnicke, logicke i psiholoske prirode),
kakva je priroda veze izmedju traga i prijavitelja,
postoji li nesaglasnost izmedju situacije na licu mesta i prijaviteljevog prikaza dogadjaja,
da li su navodno ukradene stvari uistinu postojle,
da li su tragovi provalne kradje proizvedeni vestacki, da li je provalnik uistinu prodro spolja, da li tragovi odgovaraju nacinu prodiranja, da li su tragovi na licu mesta zavrseni logicki i do kraja izvedeni
1. Obicne kradje
Pod obicnim kradjama podrazumevamo one kradje koje sadrze samo zakonska obelezja osnovnog oblika krivicnog dela kradje, bez bilo kojih okolnosti koje bi tom delu davali kvalifikovani ili privilegovani oblik. U kriminalistickoj nauci su vrseni razni pokusaji klasifikacije obicnih kradja , pri cemu je za pojedine oblike koriscena i posebna kriminalisticka terminologija. Kao najprihvatljivija klasifikacija obicnih kradja se cini ona koju je dao dr Bladimir Vodinelic , a koja je sacinjena na osnovu nacina izvrsenja i objekta napada, naravno pod uslovom da vrednost ukradenih predmeta ne prelazi zakonom predvidjeni iznos.
Sa gledista kriminalisticke metodike obicne kradje se mogu podeliti na: kradje iz stanova i kuca (provlacenjem i usunjavanjem), kradje iz trgovinskih radnji (tzv. ducanske kradje), kradje po preduzecima i ustanovama, kradje po radnickim stanovima, domovima i internatima, seoskim dvoristima, kradje po kancelarijama, hotelske kradje, kradje po kampovima, plazama i kupalistima, kradje po gradilistima, kradja elektricne struje, kradje odevnih predmeta i javnih lokala, kradje u sredstvima javnog saobracaja, autobuskim, zeleznickim stanicama i aerodromskim i brodskim pristanistima, domace kradje, kradje umetnickih dela i antikviteta, kradje bicikla, seoske kradje, kradje pri polnom opstenju, dzepne kradje i sl.
1.1.Kradje po trgovinskim radnjama
Osnovna karakteristika ovih kradja je da se one vrse u vreme kada je trgovinska radnja otvorena tj. u radno vreme. Kradje se iz svih trgovinskih radnji, bez obzira na njihovu velicinu i specijalnost. Najvece stete od ovakvih kradja su zabelezene u vecim trgovinskim radnjama tipa robnih kuca, samoposluga i marketima, obzirom na okolnost vece koncetracije ljudi u ovim objektima i direktnog kontakta potrosaca sa robom.
1.2.Kradje u sredstvima javnog saobracaja
Ove kradje se karakterisu time sto je predmet ovih kradjanajcesce prljg i odevni predmeti. Vrse se u vozovima, autobusima, autobuskim i zeleznickim stanicama, aerodromima i brodskim pristanistima. Nacin izvrsenja je razlicit i zavisi od okolnosti slucaja, u toku putovanja, najcesce u vozu, putnici neoprezno ostavljaju prtljag i odevne predmete neobezbedjene i odlaze sa svog mesta sto ucinioci vesto zapazaju i koriste da ukradu te predmete. pri tome izlaze na prvoj stanici ili ukradene predmete predaju svojim saucesnicima a sami nastavljaju putovanje ili ukradene stvari izbacuju kroz prozor, na dogovorenom mestu, gde ih preuzimaju saucesnici i odnose. Pre i posle putovanja putnici su zaokupljeni pozdravljanjem sa rodbinom, pregledom i kupovinom karata za putovanje, uvidom u red voznje i drugim stvarima te cesto ostavjaju prtljag bez nadzora, sto koriste ucinioci kojim je dovoljan i trenutak da pokupe prtljag i neopazeno se udalje.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]